Apartmani Rožanstvo

Selo Rožanstvo na Zlatiboru ima oko 450 stanovnika koji se uglavnom bave stočarstvom, po mnogo čemu spada u tipična sela zapadne Srbije. Ovaj deo planine odiše pitominom, mirom stoletnih borova i žuborom planinske rečice koja krivuda pašnjacima. Po svojoj veličini i lokaciji, kao i sadržajima koje se nude u selu i okolini, smeštaj je prevashodno namenjen ljubiteljima prirode i porodicama sa decom. Selo je izuzetno tiho i mirno, tako da je primarna namena odmor i upoznavanje sa navikama i specifičnostima života na selu. Aktivna forma odmora predstavlja šetnju po stazama, vožnja biciklom, korišćenje terena za male sportove (košarku, odbojku i mali fudbal) ispred samog smeštaja, kao i obilazak mnogobrojnih prirodnih lepota i turističkih atrakcija.

U selu Rožanstvo naročito je interesantna banja lekovite vode Vapa .Ona je pogodna za očna i kožna oboljenja. Temperatura joj je 17 stepeni preko cele godine a ima devet puta manje soli od Prolom vode. Kroz selo prolazi reka Prištavica na čijoj se desnoj obali nalazi jedna od najlepših pećina u Srbiji, Stopića pećina.

Postoji više legendi o postanku imena Rožanstva : jedna kaže da to ime potiče od reči božanstvo; druga od reči roždestvo / stariji slovenski oblik imenice rođenje, ali i ime praznika Božića/; treća da su Glumci, prvi doseljenici u Rožanstvo, povikali: „Ovo je pravo božanstvo!“, na šta je neko rekao: „Kakvo božanstvo, urožićemo se od rada, pa će biti pravo rožanstvo!“; a četvrta da ono potiče od sastava ovdašnjeg zemljišta – rožnace. Od 1700.-te do 1840.-te godine u Rožanstvu je živela porodica Milutinović-Simović, od koje vodi porijeklo sadašnja familija Stakića. U toj porodici stasao je patriota, pesnik i istorijska ličnost, Sima Milutinović Sarajlija. U selu Rožanstvu se svakog avgusta organizuje Sabor Izvorne Narodne Pesme pod nazivom „Bez izvora nema vode“.

Stopića pećina (od Rožanstva 3km)   

Stopića pećina se nalazi u blizini mesta Rožanstva.Lepotom svojih oblika prestavlja intresantan turistički objekat, i ubraja se u najlepše pećine u Srbiji.Duga je 2000 metara sa visinom od 50 metara.Pećinski ukrasi su u njoj prelepi a posebno bigrene „kade“ udubljenja oivičena kamenim zidovima u kojima se nakuplja voda, a kada nadodje, pretiče se iz njih u vidu jedinstvenih kaskada.

 

 

 

 

Selo Trnava (od Rožanstva 5km)

U selu Trnava postoji atelje samoukog slikara i skulptora Vladimira Mitrovića.

Sirogojno (od Rožanstva 8km )      

Muzej pod otvorenim nebom staro selo Sirogojno. Na pet hektara prostora smešteno je 47 objekata koji čuvaju duhovno nasleđe srpskog sela planinske oblasti. Oko 2000 eksponata izloženo je u etno selu, apartmanski smeštaj u kućama brvnarama, prodavnica suvenira sa krčmom, ostavljaju nezaboravan utisak i divne uspomene koje posetioci, preko 100000 godišnje, ponesu sa sobom iz Sirogojna.

 

 

Vodopad u Gostilju (od Rožanstva 15km )       

Vodopad u Gostilju je visok nekih dvadesetak metara i najveći je vodopad  u Srbiji, pored njega se nekada nalazilo 11 vodenica potočara a sada je sačuvana samo jedna sagrađena u XIV veku. Uz vodenicu se nalazi izvor pitke vode „Jurevac“

 

 

 

Jokino Vrelo(od Rožanstva 20km )

Turistički kompleks je udaljen samo dvadesetak minuta kolima od Rožanstva.

Pored bazena u prirodi i sunčališta, goste očekuje i restoran nacionalne kuhinje kao i mogućnost sportskog ribolova.

Nalazi se 2 km od magistralnog puta Užice – Zlatibor, na putu prema prema Mokroj Gori i Višegradu.

Oko jezerceta koje puni mala planinska reka, nalaze se staze i klupice, restoran, bungalovi i naročito napravljena mesta za pecaroše, svakako predstavljaju pravi izbor za odmor u krugu porodice i prijatelja ili prijatan poslovni ručak.

Boškova voda-Ljubiše(od Rožanstva 28km )

-Kupalište
-Restoran domaće kuhinje

Vodice(od Rožanstva 25km )

Na desetak kilometara, magistralnim putem prema primorju nalazi se netaknuti deo prirode, koji svojom lepotom očarava i naprobirljivije posetioce, zelenim travnatim tepihom pored umirenog krivudavog Crnog Rzava. Prvomajski uranak na Vodicama zaokupi najviše posetilaca mada se piknik može napraviti uvek kad postoji dobra volja.

Nacionalni park Tara      

Površine od 19.200 hektara pokriva najveći deo planine Tara koja se prostire na krajnjem zapadu Srbije. Prostor Tare predstavlja šumsko područje koje po raznovrsnosti i očuvanosti spada u najbogatija i najvrednija šumska područja Evrope.U kanjonima Tare nalaze se mnogi tragovi praistorije, rimske i vizantijske kulture.Obnovljeni manastir Rača, nekropola stećaka u Perućcu i Rastištu, čine dragoceni deo srpske srednjovekovne baštine

 

 

Potpećka pećina       

Zaštićeno je prirodno dobro.Nalazi se u selu Potpeć nedaleko od Užica.Ulaz u pecinu od 50m je najveći pećinski ulaz na Balkanu.Uređena staza za posetioce iznosi 555m.Ulazno-silazna staza ima preko 700 stepenika

 

 

 

Mokra gora         

Obnovljeni deo trase uskokolosečne pruge prvi put puštene u rad 1925. godine Užice – Sarajevo ukinuta 1974. godine. 1999. godine započeta obnova od stanice Vitasi (Kremna) do Mokre Gore, koje su na visinskoj razlici 300 metara a rastojanja vazdušnog 3,5 kilometara. Da bi se savladala visinska razlika na kratkom rastojanju pruga krivuda kroz impresivan predeo. Trinaest kilometara prolazi kroz 22 tunela desetak mostova i vijaduktova, i sve to u obluku broja „8“.

Nezaboravan događaj je provoziti se „Ćirom“ na relaciji Mokra Gora – Vitasi i nazad videti iz voza još neviđeno, umiti se na lekovitom izvoru Bele vode obići „Drvengrad“ na Mećavniku – Kusturicino Etno selo.

 

Perućac je turisticko naselje na desnoj obali reke Drine, udaljeno od Bajine Bašte 13km. Najpoznatije je po Hidro-elektrani Bajina Bašta, odnosno po jezeru koje je napravljeno zarad ove elektrane.Tu je i lepo uredjena plaža sa bazenima za decu, tuševima, kabinama za presvlacenje i prelepim restoranom.Izuzev kupanja, gosti mogu da pecaju, voze se brodom, iznajme kanu ili pedalinu, spuštaju se camcima Drinom…Veliko uživanje pruža vožnja brodom po jezeru.Aktuelna vožnja brodom i turistickim camcima je pravi doživljaj.

Manastir Uvac

Srednjovekovni manastir (XII-XIII vek), zadužbina Nemanjića, porušen 1691 godine. Pod ruševinama proveo 300 godina. Obnovljen 1989. godine i od tada ponovo ima bratstvo. Smešten je u kanjonu reke Uvac, 25 kilometara jugozapadno od Zlatibora.